Zamislimo da možemo da putujemo kroz vreme, u prošlost(zanemarimo paradokse).
Bilo bi lepo kada bismo mogli preneti naše znanje ljudima koji su tada živeli. Naši preci bi svakako živeli bolje kada bi znali da postoje virusi i bakterije, da čitaju i pišu i razmenjuju ideje. Kada bi im svet oko njih bio razumljiviji - a ne nepoznat.
Da li bi ti ljudi imali "kapacitet" da upiju to znanje? U potpunosti - verovatno ne. Iako smo u biti(genetski) gotovo istovetni kao i oni(homosapiens se pojavio pre više od 100.000 godina), ipak je znanje akumulirano tokom mileniuma preobimno za jednog prosečnog čoveka. Takođe, prenošenje znanja je danas mnogo efikasnije(što pedagoški, što sistemski) u odnosu na stara vremena. Ako otputujemo previše u prošlost, recimo 70.000 godina – naići ćemo na nepismene osobe, bez razvijenog jezika. Oni bi teško razumeli neku apstraktnu ideju. Više bi cenili da ih naučimo kako bolje da love, osnove agrikulture ili pravljenja alata.
Možemo da izaberemo bilo koju zemlju u koju ćemo putovati. Setimo se gde su živeli učeniji ljudi. Verovatno ćemo prvo pomisliti na staru Grčku ili Rim. Grci su imali, na primer, čuvenog Sokrata i Euklida, i oni bi sigurno bolje razumeli znanje koje donosimo. Rimljani su, recimo, imali škole. Nailazimo na prve prepreke. Da li preneti naše znanje maloj grupi ljudi koji bi nas verovatno bolje razumeli od učenika, ili hiljadama učenika, koji bi mogli preneti to znanje na mnogo više ljudi i time nam omogućili brže prenošenje znanja? Postoji i treća opcija. Možemo angažovati pisare, koji bi samo zapisivali ono što im izdiktiramo. Recimo, njih deset bi u svakom trenutku zapisivali ono što im prenosimo - da bi umanjili greške, kojih će sigurno biti. Tu bi morali bili i prepisivači, koji bi umnožavali tekstove(Resavska škola). Morali bi imati i prevodioce i još prepisivača za prevode tih tekstova. Sve te tekstove bi dalje distribuirali u druga sela i gradove, druge države i kontinente.
Zapitaćete se, koliko bi se to znanje rasprostranilo potičući iz šake učenih ljudi toga vremena. Ili, šta im znači informacija iz budućnosti bez (srazmernog njihovim kapacitetima) razumevanja(u slučaju učenika i/ili pisara). Možda bi bilo pametnije da prvo obezbedimo materijal sa znanjem, i da posle brinemo o razumevanju? Time bi izbegli problem prenošenja znanja od usta do usta, jer ga imamo u pisanoj formi. Igra "gluvih telefona" je poslednje što nam treba ako želimo da kvalitetno prosvetlimo ljude.
Na kraju, verovatno bi bilo najbolje preneti znanje učenim ljudima, koji bi ga preneli učenicima, a sve čitajući knjige koje sadrže isto znanje, i koji bi ga dalje prenosili običnim ljudima.
Neke manje ili veće probleme sam već spomenuo, koji su generalno logistički i individualni. Međutim, znamo da ljudi mogu biti iracionalni ili vođeni lošim namerama. Za očekivati je da će neko pokušati da zloupotrebi našu situaciju u ovom misaonom eksperimentu.
Sa psihološke strane imamo strah od nepoznatog. Dalje, oduvek je bilo moćnika koji su se plašili gubitka moći. Osoba koje su kočile napredak iz raznih razloga i pobuda. Da li bi naišli na osobe koje bi prepoznale vrednost znanja za čitav svet i bile u stanju da prevaziđu svoj interes ili narav?
Bonus pitanje: da li su nekada ljudi bili više ili manje empatični i altruistični?
Različite kulture drugačije gledaju na osobe koje se ne uklapaju u njihov sistem vrednosti, a to bi pogotovo došlo do izražaja u slučaju susreta sa osobom iz budućnosti.
Da li bi tu osobu neko zatočio? Ubio? Razloga za takav svirep epilog bi bilo mnogo – lažni prorok, veštac, špijun, itd. Imati osobu sa tolikim znanjem potčinjenu bi predstavljalo neverovatnu prednost u svako pogledu.
Čak i da pričamo jezikom tih ljudi, mi jednostavno previše odskačemo u svakom pogledu svake kategorije osoba toga doba... Opasnost bi uvek vrebala, i sigurno bi morali imati telohranitelje.
Mislim da čak mogu izvući neku zakonitost iz ovog misaonog eksperimenta: što je osoba drugačija i mentalno sposobnija u odnosu na ostale, veća je šansa da će joj se dogoditi nešto loše.
Harizma i diplomatija(socijalne veština) bi definitivno bile od koristi za preživljavanje u jednom takvom okruženju. Mada mislim da je sila ipak bila korisnija u ta vremena. Mental note - poneti lični neprobojni štit kada se putuje kroz vreme.
Odgovor je teško naći. Neko iz 21. veka bi predložio da svima treba instalirati hologramskog asistenta sa moždanom vezom, povezanog sa digitalnom bazom u cloud-u. Pošto to još ne postoji, vratiću se da update-ujem ovu stranicu kada ga izmisle.